КУЧЕВОПЕЋИНЕВОДОПАД ШУМЕЋЕХОМОЉСКИ МОТИВИ Дунав и златни Пек Спелеолошка тура Викенд у Кучеву Гастрономска тура Етно тура Сениор тура Previous Next Актуелно Кучево добитник Туристичке призме Posted onNovember 23, 2023November 23, 2023 Promocija Kučeva od Vardara do Triglava Posted onJuly 11, 2023July 17, 2023 55. Смотра изворног народног стваралаштва “Хомољски мотиви” од 31. до 3. јуна 2023. Posted onMay 25, 2023May 26, 2023 Туристички новинари из региона одушевљени након посете Кучеву Posted onMay 25, 2023May 26, 2023 JABHИ ПОЗИВ за учешће на 55. Смотри изворног народног стваралаштва “Хомољски мотиви” Posted onMay 15, 2023May 15, 2023 Your browser does not support the video tag. ЗА ЉУБИТЕЉЕ СПЕЛЕОЛОГИЈЕ АВАНТУРЕ МИСТЕРИЈЕ Пећина РавништаркаРавништарка спада у ред великих пећина Србије, a главни пећински канал дугачак је 501.5 метара. Дубочка пећинаДубочка пећина је са својих 2.275 м, једна од најдужих пећина у Србији. Посебно је импресиван пећински улаз, широк 25 метара и висок 20 метара. Пећина ЦеремошњаПо богатству накита, пећина Церемошња је једна од најлепших у Србији. Позната је по великим дворанама које краси разноврстан пећински накит. Шевичка пећинаШевичка пећина или пећина ’’Вртеч’’ се налази у атару села Шевица на око 21. км. од локалног асфалтног пута. До сада је истражено 346 м главног канала, мада је пећина вероватно дугачка неколико километара. ЗА ЉУБИТЕЉЕ ИСТОРИЈЕ АРХЕОЛОГИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ Краку Лу ЈорданУ питању је јединствени археометалуршки центар из римског периода, који је од средине III века н. е. па до краја IV века н.е. био у функцији металургије злата, сребра, бакра и гвожђа. Летњиковац краља Александра I КарађорђевићаЛетњиковац краља Александра I Карађорђевића се налази у селу Нересница, 6 км. источно од Кучева, на магистралном путу према Мајданпеку и Неготину. ЗА ЉУБИТЕЉЕ ТРАДИЦИЈЕ УМЕТНОСТИ КУЛТУРЕ Хомољски мотиви“Хомољски мотиви” су најпознатија туристичко-културна манифестација у општини Кучево, која је одавно добила републички значај. Ова јединствена смотра изворног народног стваралаштва источне Србије се непрекидно одржава од 1968. године и представља једну од најстаријих манифестација те врсте у Србији. Фестивал ”Труба Мирослава Милета Матушића” "ФЕСТЕФ" – Фестивал телевизијског етнолошког филмаФестивал окупља телевизијске ствараоце, професионалце и аматере, као и врхунске стручњаке који се баве етнолошким темама. Циљ фестивала је да се филмским путем прикаже народна традиција и обичаји. ЖАНКИ У ЧАСТПозоришне свечаности ''Жанки у част“ одржавају се у спомен на легендарну српску глумицу Живану Жанку Стокић у Раброву, селу у коме је Жанка провела најраније детињство и о којем је увек са љубављу причала.
