Пећина ”Равништарка” се налази у непосредној близини пећине ”Церемошња”, у атару села Равниште. За туристичке посете је потпуно уређена 2007. године. До пећине се стиже асфалтним путем за село Церемошња, с тим што се на 9 – том километру од Кучева скреће према селу Равниште и путује још 3 километра. Као и пећина Церемошња, и пећина Равништарка је 2007. године проглашена за Заштићено природно добро, односно Споменик природе а Туристичка организација Кучево за њеног управљача.

На платоу изнад пећине налази се ресторан са пет брвнара – апартмана типа студио. Планинске бициклистичко-пешачке стазе у околини, са лепим видиковцима поред којих пролазе, погодне су за активан одмор у природи.

Равништарка спада у ред великих пећина Србије. Главни пећински канал дугачак је 501,5.метара, док је укупна дужина свих пећинских канала преко 600 метара. Дужина туристичке стазе кроз пећину износи 550. метара. Кроз Равништарку протиче поток Понорац, који извире 2. км. узводно у знатно мањој, Бисиној пећини.

Мада је пећину Равништарку још 1894 године посетио чувени српски географ и научник Јован Цвијић, и он је, као и локални мештани ушао само у приступачни, улазни део пећине (60- 80м).  ’’Равништарка’’ је заиста откривена скоро сто година касније (1980.), када су два радознала и одважна сеоска дечака прешли пећину од почетка до краја. Остаће тајна како су се дечаци изборили са опасним муљевитим вировима пећинске понорнице и са сопственим страхом. Када се прочуло да је ”Савина пећина”, како се у то време пећина звала, дугачка пећина богата пећинским накитом, спелеолозима је остало једино да крену дечјим трагом.

Пећински накит Равништарке је по лепоти раван оном у Церемошњи. За разлику од Церемошње, која је у суштини скуп неколико великих дворана, Равништарка има само једну пећинску дворану – ’’Црни Дворац’’. Печат Равништарки даје њен главни канал, који личи на гигантски тунел богато украшен најразноврснијим пећинским накитом. Од фигура, посебно се издвајају Шарац краљевића Марка, Главоње и Лепа Равништарка, која је уједно и амблем пећине.

Спелеолошке карактеристике

Као активна речна пећина, Равништарка је сиромашна подним накитом, али зато врло богата таваничним и зидним накитом. У пећини је температура 8 – 10 степена. Улаз у пећину се налази на надморској висини од 406,6 м. У морфоспелеолошком погледу, у Равништарки је издвојено 9 целина:

• Савин канал. Почиње од улаза у пећину, дугачак је 88 м и сиромашан је пећинским накитом.
• Омладински канал. Дугачак је 72,5 м, а од пећинског накита посебно се издваја: Рудоња – масивна бигрена полулопта и Оџаклија – простран салив који личи на отворено огњиште у старим сеоским кућама.
• Лабудово језеро.  Дужина износи 126,5 м. Ова целина је добила име по малом језеру и фигури у њему, која личи на лабуда. Посебно су лепа два стуба названа Виле језеркиње. Лепотом се издваја и Харфа –  склоп драперија и сталагмита који подсећа на овај инструмент.  Пажњу привлачи и Витез оклопник – масивни сталагмит, рђасте боје. Ипак, посебно се издваја амблем пећине, Лепа Равништарка – ванредно обликован систем зидних украса од белог кристалног калцита.
• Бели дворац. Овај део главног канала представља омању дворану са неколико упечатљивих пећинских украса. Бели дворац је дугачак 37 м, а са споредним каналом 44 м. Назив ”Бели дворац” је добио јер неодољиво подсећа на грађевине из бајке. Снежнобела таваница са које виси шума масивних сталактита, од којих многи прелазе дужину од 6 м, оставља врло снажан утисак. Посебно је леп Снежанин балкон – снежнобела шкољка која почиње на висини од 3,5 м. У другом делу Белог дворца налази се Шарац краљевића Марка – фигура која подсећа на коња који лебди под таваницом.
• Леопардов канал. Дугачак је 16,5 м и наставља се на Бели дворац. Име је добио по чудним шарама на таваници и зидовима, које асоцирају на леопардово крзно. Овде се налази Девичански кладенац, интересантна морфолошко-хидрографска појава. У питању је извор из кога кроз узану пукотину, под притиском избија вода вертикално и шишти, распрскавајући се о стену изнад себе. Извор је активан само  у влажном периоду године (до средине пролећа).
• Црни дворац, који је дугачак 43 м, представља класичну пећинску дворану, ширине до 20 м. и висине 12 м. Добио је име по црним стенама, које су на појединим правцима прошаране белим калцитним облицима. У Црном дворцу се налази једна врло лепа композиција названа Иконостас, права чипка у камену – снежнобели накит свих врста на црној подлози. Испред Иконостаса налази се фигура названа Игуман јер неодољиво подсећа на монаха који држи проповед.
• Изворски канал. Дугачак је 72 м. Пажњу привлачи природни мост на коме је профил необичне фигуре, изгледом негде између профила слона и миша. Затим се наилази на Главоње – групу сталагмита необичног облика које надкриљује ванредно изаткана пећинска драперија. Иза ње, скривана, готово изнад саме воде лебди Бундева, бигрени салив који подсећа управо на бундеву.
• Мали бели дворац. То је слепи канал, дугачак 17 метара који има облик мање дворане. Посебна је лепа група сталагмита и сталактита названа Збег.
• Душанове галерије. Последња целина Равништарке. Добила је име по Душану Недељковићу, човеку заслужном за изградњу путева и друге ифраструктуре, чиме су пећине Церемошња и Равништарка постале доступне посетиоцима. Душанове галерије представљају старији, суви пећински систем који се додирује са главним пећинским каналом. Првих 15. метара представља један канал, који се затим раздваја на два канала, од којих се левим, дужим каналом (40.метара) стиже до излаза из пећине.