У авантури са спелеолозима из Новог Сада

У петак 20.08. угостили смо академика проф. Слободана Марковића, редовног професора катедре за физичку географију ПМФ-а у Новом Саду, а иначе и председника одбора за крас и спелеологију и његове асистенте и сараднике из области туризма, географије и спелеологије. После кратког радног састанка авантуру смо започели посетом Дубочкој пећини, ради валоризације овог спелеолошког објекта високог потенцијала за еко – авантуристички туризам као и планирања даљих истраживања.

Нисмо могли да не уочимо лошу сигнализацију код искључења за саму пећину са пута Дубока – Раденка. Испешачили смо 500м до воденице и степеница. Након проласка првог дела импровизованог степеништа уочавамо постављене нове степенице које воде до водопада Дубока испод саме пећине, што је за похвалу, јер смо се током ранијих посета за прилаз водопаду морали спуштати низ стрму и не баш безбедну стазу. Наши гости нису одолели да се освеже и окупају у базену испод водопада.

Одушевљени природним амбијентом и околином после кратке паузе подно пећине, настављамо степеницама навише до платоа. Увидевши да је објекат за одмор “Србија шуме” срушен не задржавамо се, већ настављамо наниже ка потоку са посмртним брвнима.

Приближавајући се пећини видимо да је поток који пролази кроз пећину скроз пресушио. Одушевљени гигантским пећинским улазом професор са асистентима констатују да је улаз Дубочке пећине један од већих, ако не и највећи који су видели. Улазимо у Главни канал и осврћемо се за недавним археолошким истраживањима које су археолози спроводили. Ми се заустављамо на крају улазног канала, 130 метара од улаза, колико допире дневно светло. Асистенти са ПМФ-а прелазе понор од 2 метра и даље настављају лампама. Констатују да се висина канала не смањује и да се чују бројне колоније слепих мишева. Пећински накит је све богатији како се улази дубље у пећину. Након неких 100 метара одустају од даљег пробијања без адекватне спелеолошке опреме. Вративши се деле са нама свеукупне утиске о пећини, нагласивши поново њен потенцијал за активирање авантуристичког туризма у будућности. Поред самих гео-морфолошких лепота пећина је богата и различитим врстама инсеката, од којих се посебно издвајају велики паукови крсташи. По изласку из Дубочке пећине сусрећемо се са локалним младим ентузијастом који је кренуо у обилазак пећине са рођаком из иностранства. Он нам прича како је неколико пута прошао целом дужином пећину чија је дужина 2.3 км и описује дворане и украсе дубоко у пећини са којима се сусрео . Заинтересован је и за учествовање у програмима обуке спелеолошких водича.

Враћамо се у Кучево, да бисмо продужили ка Равништу и обишли још једну пећину, “Хомољску лепотицу”, пећину Равништарку. Циљ ове радне посете је иначе био и предлог даљих решења у имплементацији пројеката за уређење пећине и њено техничко осавремењавање ради комплетнијег доживљаја и потпунијег искуства које посетиоци стичу обиласком пећине. Након вечере гости су се сместили у наш комплекс апартмана. Ујутру се враћамо у Дубочку пећину ради поновне анализе терена и евалуације алтернатива за будуће пројекте којим би се пећина туристички активирала. Након радног преподнева настављамо ка Голупцу и паузу правимо у дестилерији Пруна у Вуковићу, где госте упознајемо са принципима добијања квалитетне ракије и вина. По доласку у Голубац запућујемо се ка пристаништу где се укрцавамо у брод да бисмо уживали у пловидби и са Дунава разгледали прелепи природни амбијент оивичен Ђердапском магистралом као и тврђаву Голубачки град.

По повратку у Голубац сабирамо утиске на новоотвореној градској плажи и усаглашавамо се у томе да простор Доњег Подунавља са залеђем има још доста тога да понуди и да је тек недавно овај простор првенствено активирањем Голубачког града добио на већем значају на домаћем и страном туристичком тржишту, али да би у наредном периоду требало радити на повезивању туристичких атракција целог Борско-Браничевског округа и садржајем употпунити и продужити боравак туриста на овом простору. Са нашим гостима се овде растајемо у нади да ћемо се што пре поново видети и наставити рад на пројектима из области спелеологије у циљу унапређења спелеолошког туризма.

Facebook
Twitter
LinkedIn

ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ

Кучево добитник Туристичке призме

Туристичка организација Кучево добитник је престижне награде “Призма – за нови квалитет у туризму 2023” која се већ традиционално додељује на Београдском туристичком и МИЦЕ

Promocija Kučeva od Vardara do Triglava

U drugoj polovini maja, Kučevo su posetili novinari regionalnih ogranaka Svetskog udruženja novinara i pisaca u turizmu FIJET, na svom studijskom putovanju istočnom Srbijom kada