Спелеолошка тура

Кучево – Равништарка – Церемошња – Дубочка пећина

У односу на друге делове Србије, источна, којом доминира огранак Карпатских планина је мање познат и посећиван, иако поседује невиђене и дивље природне лепоте. Посетилац са мало авантуристичког духа може уживати на један посебан начин у лепотама ових предела. хаша препорука шта понети са собом на ову туру: дубоке патике или планинарске ципеле, више пари чарапа, мајице са кратким рукавима, танка јакна са капуљачом (по могућству да буде непромочива), полар или дуксерица, резервне панталоне, наочаре, капа, крема за сунчање. По жељи понети слаткише, грицкалице, освежавајуће напитке и воду. Све то ставити у мали ранац.

Дубочка пећина

Дубочка пећина је са својих 2.275 м, једна од најдужих пећина у Србији. Налази се на северу Звишке котлине, у подножју Звишких планина, на  супротном крају општинске територије у односу на пећине Цремошња и Равништарка. У атару је живописног села Дубока по коме је и добила име, у близини (700 м) локалног асфалтног пута Дубока – Раденка, око  8 км далеко од државног пута 33, IБ реда Кучево – Мајданпек – Неготин.Посебно је импресиван пећински улаз, широк 25 метара и висок 20 метара. Главни пећински канал у почетном делу је гигантских размера (широк до 40 м и висок до 31 м). Проходан је у дужини од 132 м,  докле допире и дневно светло, али је сиромашан накитом. Пећински накит се налази у удаљеним каналима, до којих се може доћи само уз адекватну спелеолошку опрему. Кроз пећину периодично протиче Понорска река. У омањој клисури у подножју пећине може се видети неколико лепих мањих водопада. Огроман пећински улаз, пространи улазни канал, као и допадљива околина, довољна су препорука за посету овој необичној пећини. Дубочка пећина је од Кучева удаљена 20 км а од Београда 150 км.

Дубочка пећина је речна, тунелска пећина кроз коју периодски протиче Понорска река. Спелеосистем Дубочке пећине састоји се од три целине: Главни канал, Глиновити канал, Русаљкин канал. Укупна дужина Главног канала је 1.010 метара, Глиновитог канала 480, а Русаљкиног канала 580 метара, што укупно износи 1.870 метара. Са споредним каналима дугачким 405 метара, укупна дужина пећинског система Дубочке пећине износи 2.275 метара.

Главни канал има 4  дела:

Део од улаза у пећину до Цвијићевог вира. Дугачак је 132 м, широк до 40 м и висок до 31 м. Ово је дворана у облику џиновског хангара. Зидови и таваница су стеновити, местимично са саливима и бигреним облогама, а дно дворане је каменито. Улазна дворана има дневно светло.

Део од Цвијићевог вира до спајања са Глиновитим каналом. У овом делу, Главни канал је дугачак 458 м, а са споредним каналима 516 м. У овом делу таваница је богатија накитом и то сталагмитима. Вир унутар главног канала назван је Биљанин вир да би се очувао спомен на народну светковину и вашар који су некада  одржавани испред улаза у пећину.

Део од спајања са Глиновитим каналом до спајања са Русаљкиним каналом. Овај део Главног канала дугачак је 265 м. У овом делу има мало пећинског накита. Пажњу привлачи «Балдахин», необичан салив у облику надстрешнице.

Део од спајања са Русаљкиним каналом до понора – излаза из Главног канала. Дужина овог дела Главног канала  је 155 м, а са споредним каналима 172 м. Осим кратких сталактита овај део Главног канала нема пећински накит.

Глиновити канал обухвата најстарију фазу у развоју спелеосистема Дубочке пећине. У овом каналу разликују се 4 целине:

Глиновити канал до Бунара. Дужина овог дела канала је 430 м, од чега на споредне канале отпада 100 м. Таваница и зидови су обложени белим калцитом, сталагмитима и сталактитима. Пећински под је глиновит. Пажњу посебно привлачи «Царски престо», бела калцитна драперија која на једном месту потпуно преграђује канал.

Сталагмитски канал. Дугачак је 80 м, а са споредним каналом 90 м. Карактеристичан је по многобројним сталагмитма по коме је канал и добио име. Интересантно је да сви сталагмити имају исту дебљину (10 цм), од подлоге па до врха.

Дворана «Паклена гора». Дугачка је 33 м, широка 11 м и висока 20 м. Завршава се омањим отвором препуним белих кристалних стубова, сталактита и сталагмита, који је због своје лепоте назван «Царске двери». Уједно овај отвор представља улаз у дворану «Царска Ризница.

Дворана «Царскаризница». Ова дворана је 37 м, широка до 22 м и висока 10 м. Ово је најлепши део Дубочке пећине. Дворана је крцата разноврсним пећинским накитом од снежно-белог искричавог калцита, са таваницом начичканом са хиљадама сталактита.

Русаљкин канал је дугачак 380 м, а са споредним каналима 472 м. Представља другу, млађу фазу спелеосистема Дубочке пећине. Овај канал је врло узан и низак, а његова ширина износи 2-3 м. На једном месту, по средини канала налази се зид од спојених белих сталактита и сталагмита испред кога  је  постоље висине 1 м  на којем се налази фигура, која личи на лице жене са смеђом косом. Фигура је названа Русаљка, по женама – Русаљкама, које су део једног чудног, митског обичаја по којем је село Дубока надалеко познато.

Дубочка пећина је била станиште неолитског човека. У пећини су пронађене кости пећинског медведа, зуби динотеријума, коштане игле и друга људска оруђа.

Напомена: Туристичка организација Кучево за сада не организује туристичке посете Дубочкој пећини, али даје све информације како би заинтересовани љубитељи природе могли да је посете. Треба имати у виду да од асфалтног пута (4км од центра села Дубока у правцу села Раденка, односно 20км од Кучева) према пећини води обичан пољски пут у дужини од око 400 метара који касније прераста у шумску стазу.

Шевичка пећина – Вртеч

Шевичка пећина или пећина ’’Вртеч’’ се налази у атару села Шевица на око 21. км. од локалног асфалтног пута. До сада је истражено 346 м главног канала, мада је пећина вероватно дугачка неколико километара, с обзиром на тачку где подземне воде из пећине поново избијају на површину. На појединим местима у пећини има лепог пећинског накита, а првих 137 метара улазног канала је доступно и посетиоцима који немају спелеолошког искуства. Међутим, с обзиром да је ипак у питању потпуно неуређена пећина заинтересовани посетиоци посебно треба да обрате пажњу на следеће савете:

  • дневним светлом је осветљено само првих 20 -так метара од улаза у пећину. У наставку се мора проћи кроз узан пролаз, после чега се улази у Црквени канал у коме је потпуни мрак. Стога посетиоци обавезно треба да имају спелео кацигу са интегрисаном радном светиљком, што је знатно безбедније и функционалније од батеријских лампи, чак и веома снажних (због сигурности приликом ходања и фотографисања пећинског накита).
  • неопходне су дубоке гумене чизме јер кроз пећину протиче поток који није снажан али се због конфигурације тла вода разлива по читавој површини пода пећинског канала тако да се практично не може избећи.
  • под је нераван, на моменте стрм, врло клизав па треба бити обазрив при ходању како не би дошло до нежељених повреда, оштећења фотоапата и сл.

Укратко, ова пећина је препоручљива љубитељима природе који су физички добро припремљени и имају најосновнију заштитну опрему.

На крају пећинске дворане зване ,,Црква“ долази се до водопада високог 6 метара. Од тог места, даље се може ићи једино уз помоћ спелеолошке опреме тако да се може рећи да је пећина ,,Вртеч“ пре свега намењена љубитељима спелеолошко-авантуристичког туризма,  као и знатно познатија Дубочка пећина.

За сада се до пећине може доћи из села Дубока (засеок ,,Пасујоњи“ ). Да се не би лутало, јер је пећина мало позната чак и локалним мештанима, заинтересовани посетиоци се могу обратити на контакт телефон: 060/ 0 888 137 или 012/670 – 537.

На крају, треба рећи да после 18,5 км асфалтног пута од Кучева, до пећине води обичан пољски пут, а последњих 500 – 600 метара иде се уском шумском стазом која је позната само малобројним  локалним мештанима и искусним планинарима с обзиром да је ,,Вртеч“ (496 м.н.в.) на правцу планинарске стазе : водопади  ,,Мало врело”- ,,Ракобарски вис“ (691 м.н.в.) –Дубочка пећина“ (321 м.н.в.).

Напомињемо да Туристичка организација ,,Кучево“ Кучево, као и у случају Дубочке пећине није управљач над овом пећином и не организује туристичке посете пећини  али заинтересованим љубитељима природе пружа све информације како би могли да посете ову необичну пећину.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ