Село Дубока – чаробна јесења мистика

selo Duboka

Једног новембарског кишног и магловитог дана упутили смо се у село Дубока, засеок „Пасујоњи“ код нашег домаћина Веселина Мартиновића. У ово туробно време пандемије, уз мере социјалне дистанце, хиперпродукције корисних и бескорисних информација, бег и повратак природи чини се као једини спас. Ми смо решили да се упутимо баш у ово живописно село наше општине и забележимо прави јесењи колаж природе.

Из центра Дубоке настављамо путем према селу Раденка, скрећемо десно, а код потока и старе воденице лево и настављамо 2км асфалтираним путем. Смена магле и кише док се пењемо ка засеоку , уз слике потока на коме се спроводе влашки обреди, употпуњују доживљај езотерије и дочаравају тајновитост овог места. Дочекује нас домаћин Веселин и почиње причу о свом газдинству и рибњаку са шараном којег је подигао пре неколико година. Поглед са овог места током ведрих дана је импресиван и пружа слику целог села као на длану, а досеже и до копова рудника у Мајданпеку.

Тренутно нам магла допушта да забележимо само призоре засада лешника и купина на овом газдинству.

Са десне стране налази се брвнара – апартман типа ,,студио’’ за смештај гостију, на којој су радови у току, и у којој ће први гости моћи да уживају ,,већ почетком пролећа’’, уверава нас наш домаћин.

После обиласка газдинства крећемо пешачком стазом наниже кроз шуму ка Дубочкој пећини. Стаза је дуга око 2км и идеална је за пешачење, а уколико узмемо у обзир цео потез: Дубочка пећина – Шевичка пећина ( позната и под именом ‘’Вртеч’’) – Ракобарски вис, до локалитета ‘’Мало Врело’’ на обронцима села Ракова Бара, имамо изазовну, атрактивну пешачко-планинарску стазу дугу 14км.

Ми овог пута због временских прилика нисмо успели да се запутимо навише ка Шевичкој пећини (Вртечу) и забележимо лепоте и овог у туристичком смислу неактивираног спелеолошког драгуља.

Исток је увек подразумевао дозу мистике, тајанствености, посебну филозофију и веровања којима се тумачи живот. У прилог томе говоре и пејзажи поред којих пролазимо и призори који буде машту. Мешају се стварност и легенда и тешко је спознати границу између њих…

Док се пењемо навише, испод предивног спектра опалог јесењег лишћа назиру се импровизовани степеници од рустичних пружних прагова.

Како се све више приближавамо Дубочкој пећини, магла која се спустила додатно доприноси комплементарности амбијенталне целине окружења са традицијом и веровањима.

Осећања су помешана али превладавају нека пријатна језа и дивљење. У краткој, стеновитој клисури подно стазе којом се пењемо ка пећини може се уочити неколико лепих, мањих водопада.

Ускоро стижемо до пространог улазног канала пећине. Сам улаз је импресиван, широк 25 а висок 20 метара. Како пролазимо грандиозни улаз пред нама се отвара гигантски главни пећински канал, који подсећа на хангар, чија висина достиже до 31м а ширина 40м.

Иако је овај улазни део главног пећинског канала (дугачак 132 м докле допире дневна светлост) сиромашан накитом, заиста је импозантан, а његова акустичност и величина се лако могу искористити као концертна дворана за различите културно-уметничке манифестације.

Дубочка пећина дугачка је 2.275м и једна је од најдужих у Србији. Кроз њу периодично протиче Понорска река. Спелеосистем Дубочке пећине састоји се од три целине: Главни канал, Глиновити канал, Русаљкин канал. Пећина је била станиште неолитског човека. У њој су пронађене кости пећинског медведа, зуби динотеријума, коштане игле и друга људска оруђа.

Након сабирања утисака и фотографисања, сагласни смо у томе да би сви љубитељи природе, авантуре и спелеологије требало да посете и доживе чудесно лепу околину села Дубока. На растанку од нашег домаћина и водича Веселина, обећали смо да једва чекамо прве пролећне дане и наш нови сусрет.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ

Обилазак пећине „Равништарка“

Од данас посете пећини „Равништарка“, могуће су сваким даном у терминима од 11:00; 13:00; 15:00; 17:00 часова, уз обавезну претходну најаву уколико се ради о групи преко 20 особа. Комплекс

Дунав и златни Пек

1.     дан       БЕОГРАД – ГОЛУБАЦ – ЛЕПЕНСКИ ВИР – КУЧЕВО Полазак из Београда у 08:00 са договореног места. Вожња ка Голупцу, где се налазе остаци средњевековног Голубачког града на десној обали Дунава,

Спелеолошка тура

Кучево – Равништарка – Церемошња – Дубочка пећина У односу на друге делове Србије, источна, којом доминира огранак Карпатских планина је мање познат и посећиван, иако поседује невиђене и дивље