Turistička organizacija Kučevo

Reka Pek

Reka Pek, koja protiče kroz Kučevo pominje se u mnogim hronikama, putopisima i knjigama i dobro je poznata naučnicima, istraživačima i ljubiteljima prirode.  Ovakav publicitet Peka u javnosti je i očekivan, s obzirom da u svom koritu skriva neobično bogatstvo – sitne čestice zlata. Zbog zlata u Peku i okolnim brdima, Kučevo ponekad zovu i gradom u zlatnoj dolini. Feliks Kanic, poznati putopisac i naučnik iz XIX veka, beleži da se Kučevo u dalekoj prošlosti zvalo Chrisovehia (Starozlatija).

Pek

Pek izvire u podnožju Crnog vrha a uliva se u Dunav kod Velikog Gradišta posle 124 km toka. Najvećim delom Pek protiče kroz opštinu Kučevo (63km), gde je i najlepši. Međutim, ova neobična reka je veoma ranjiva, jer u svom gornjem toku protiče u blizini velikih odlagališta jalovine rudnika bakra u Majdanpeku. Zato se prema Peku treba odnositi s posebnom pažnjom, uz stalan nadzor i kontrolu kvaliteta vode.

Tok Peka kroz opštinu Kučevo

Po ulasku na teritoriju opštine Kučevo, neposredno iznad naselja Blagojev Kamen, Pek dugo teče Volujskom klisurom (20 km), sa obe strane oivičenom bujnom bukovom šumom.

Klisura se završava kod mesta Krst u selu Voluja, odakle Pek ulazi uširoku Zvišku kotlinu. Posle krivudavog toka od 31,5 km, na izlasku iz Kučeva Pek napušta Zvišku kotlinu i  ulazi u Kaonsku klisuru, kroz koju teče do sela Lješnica (13,5 km).

Pek između Turije i Sene, 10km nizvodno od KučevaOd Lješnice, Pek teče kroz plodno Braničevo i postaje ravničarska reka. U ataru sela Rabrova, Pek izlazi iz opštine Kučevo, da bi se posle 20 – tak kilometara toka ulio u Dunav kod Velikog Gradišta.

Većinu važnijih pritoka Pek prima u Zviškoj kotlini.

Leve pritoke Peka izviru u Homoljskim planinama. To su: Gložana (14 km), Komša (20 km), Bukovska reka (18 km) i Kučajnska reka (15 km).

Desne pritoke Peka izviru na obroncima Severnog kučaja i Zviških planina. Najveće su: Železnik (8 km), Brodička reka (14 km), Dubočka  reka (15km), Ševička reka (12 km) i Rakovobarska reka (12 km), koja je u svom donjem toku poznata pod imenom Dajša.

Osim zlata, u Peku, naravno, ima i ribe. Od vrsta dominiraju skobalj, klen i bela riba koja u vreme visokog vodostaja u velikim broju dolazi iz Dunava.

Ispiranje zlata na Peku

Odvajkada je oblast u dolini Peka važila za predeo bogat zlatom. Intenzivna eksploatacija zlata iz rečnih nanosa Peka počela je dolaskom Rimljana – posebno u periodu vladavine cara Hadrijana ( II vek nove ere ), da bi je u Srednjem veku nastavili srpski kraljevi.

Posle oslobađanja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem XIX veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu korišćeni su specijalni bageri za vađenje zlatonosnog peska.

Najveći bager postavljen je početkom 30 – tih godina prošlog veka  u selu Neresnica, u blizini Kučeva. Po veličini bio je drugi u svetu, odmah iza bagera nemačkog kralja u Indiji. Kupilo ga je  akcionarsko preduzeće ”Neresnica-Glogovica”, u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik. Bager je proradio 12. oktobra 1934. godine, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju.

Bager za ispiranje zlata na Peku

Prema dostupnim arhivskim podacima ovaj bager je iz Peka vadio između 25 i 32 kilograma čistog zlata mesečno. Ako se zna da je radio sve do sredine 1955. godine, kada je prodat u staro gvožđe preduzeću ”Otpad” iz  Viteza,  on je iz pečkog korita izvadio više od sedam tona zlata.

U drugoj polovini XX veka, zbog veće produktivnosti, prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok je eksploatacija ispiranjem zlatonosnog rečnog peska tradicionalnim načinom, ručnim putem – pomoću ispitaka i manjih, priručnih prališta, gotovo potpuno zamrla.  Ipak, u poslednje vreme, za ispiranje zlata tradicionalnim načinom, primetno je poraslo interesovanje – pre svega kod zaljubljenika u prirodu i stare zanate.

Tradicionalo, ispiranje zlata vrši se pomoću dve osnovne alatke: pralište – uređaj sa posebnim pregradama za zadržavanje zlata uz odstranjivanje krupnijeg materijala, i ispitak – drvena ili plastična posuda u koju se stavlja pročišćeni sadržaj iz prališta.

'Pralište' jedno od naprava za ispiranje zlata

Ispiranjem pomoću vode, ispitakom se uklanja najsitniji otpadni materijal, kao  i manje vredni minerali i metali,  da bi na kraju ostale samo čestice zlata. U osnovi, najbitnije je steći veštinu u radu sa ispitakom.

Takozvani ‘’vlaški” ispitak je verovatno najstariji tip ispitaka. Datira još iz vremena pre dolaska Rimljana u ove krajeve. Ovalnog je oblika i izrađuje se od mekog drveta, kao što su joha ili topola.

Drveni Ispitak

Plastični ispitak

U novije vreme sve se više koristi plastični ispitak, koji je okruglog oblika (tzv ”američki ispitak”).

Da bi se tradicionalni način ispiranja zlata sačuvao od zaborava i turistički promovisao, svake godine se u okviru manifestacije ”Homoljski motivi”  na obali Peka vrši i demonstriranje ispiranja zlatonosnog peska ispitakom – na isti način kako se to radilo i u dalekoj prošlosti.

Ispiranje zlata pomoću ispitaka može se lako naučiti, ali koliko god da ste vešti, potrebna je i mala pomoć sreće. U pitanju je izazov i nezaboravna avantura za svakog ko želi da se na obalama tajanstvene reke oproba u potrazi za dragocenim žutim metalom.

Galerija fotografija

  • Ispirač zlata
  • Ispiranje zlata
  • Ispiranje zlata na Peku
  • Braća Slavoljub i Dragoljub Privulović iz Neresnice, legendarni ispirači zlata na Peku