Туристичка организација Кучево

Река Пек

Река Пек, која протиче кроз Кучево помиње се у многим хроникама, путописима и књигама и добро је позната научницима, истраживачима и љубитељима природе.  Овакав публицитет Пека у јавности је и очекиван, с обзиром да у свом кориту скрива необично богатство – ситне честице злата. Због злата у Пеку и околним брдима, Кучево понекад зову и градом у златној долини. Феликс Каниц, познати путописац и научник из XIX века, бележи да се Кучево у далекој прошлости звало Chrisovehia (Старозлатија).

Пек

Пек извире у подножју Црног врха а улива се у Дунав код Великог Градишта после 124 км тока. Највећим делом Пек протиче кроз општину Кучево (63км), где је и најлепши. Међутим, ова необична река је веома рањива, јер у свом горњем току протиче у близини великих одлагалишта јаловине рудника бакра у Мајданпеку. Зато се према Пеку треба односити с посебном пажњом, уз сталан надзор и контролу квалитета воде.

Ток Пека кроз општину Кучево

По уласку на територију општине Кучево, непосредно изнад насеља Благојев Камен, Пек дуго тече Волујском клисуром (20 км), са обе стране оивиченом бујном буковом шумом.

Клисура се завршава код места Крст у селу Волуја, одакле Пек улази ушироку Звишку котлину. После кривудавог тока од 31,5 км, на изласку из Кучева Пек напушта Звишку котлину и  улази у Каонску клисуру, кроз коју тече до села Љешница (13,5 км).

Пек између Турије и Сене, 10км низводно од КучеваОд Љешнице, Пек тече кроз плодно Браничево и постаје равничарска река. У атару села Раброва, Пек излази из општине Кучево, да би се после 20 – так километара тока улио у Дунав код Великог Градишта.

Већину важнијих притока Пек прима у Звишкој котлини.

Леве притоке Пека извиру у Хомољским планинама. То су: Гложана (14 км), Комша (20 км), Буковска река (18 км) и Кучајнска река (15 км).

Десне притоке Пека извиру на обронцима Северног кучаја и Звишких планина. Највеће су: Железник (8 км), Бродичка река (14 км), Дубочка  река (15км), Шевичка река (12 км) и Раковобарска река (12 км), која је у свом доњем току позната под именом Дајша.

Осим злата, у Пеку, наравно, има и рибе. Од врста доминирају скобаљ, клен и бела риба која у време високог водостаја у великим броју долази из Дунава.

Испирање злата на Пеку

Одвајкада је област у долини Пека важила за предео богат златом. Интензивна експлоатација злата из речних наноса Пека почела је доласком Римљана – посебно у периоду владавине цара Хадријана ( II век нове ере ), да би је у Средњем веку наставили српски краљеви.

После ослобађања од Турака, експлоатација злата обновљена је крајем XIX века у време Краљевине Србије, а затим и у Краљевини Југославији. У ту сврху коришћени су специјални багери за вађење златоносног песка.

Највећи багер постављен је почетком 30 – тих година прошлог века  у селу Нересница, у близини Кучева. По величини био је други у свету, одмах иза багера немачког краља у Индији. Купило га је  акционарско предузеће ”Нересница-Глоговица”, у којем је краљ Александар Карађорђевић био већински власник. Багер је прорадио 12. октобра 1934. године, само три дана после атентата на краља у Марсеју.

Багер за испирање злата на Пеку

Према доступним архивским подацима овај багер је из Пека вадио између 25 и 32 килограма чистог злата месечно. Ако се зна да је радио све до средине 1955. године, када је продат у старо гвожђе предузећу ”Отпад” из  Витеза,  он је из печког корита извадио више од седам тона злата.

У другој половини XX века, због веће продуктивности, прешло се на добијање злата индустријском прерадом руде бакра, док је експлоатација испирањем златоносног речног песка традиционалним начином, ручним путем – помоћу испитака и мањих, приручних пралишта, готово потпуно замрла.  Ипак, у последње време, за испирање злата традиционалним начином, приметно је порасло интересовање – пре свега код заљубљеника у природу и старе занате.

Традиционало, испирање злата врши се помоћу две основне алатке: пралиште – уређај са посебним преградама за задржавање злата уз одстрањивање крупнијег материјала, и испитак – дрвена или пластична посуда у коју се ставља прочишћени садржај из пралишта.

'Пралиште' једно од направа за испирање злата

Испирањем помоћу воде, испитаком се уклања најситнији отпадни материјал, као  и мање вредни минерали и метали,  да би на крају остале само честице злата. У основи, најбитније је стећи вештину у раду са испитаком.

Такозвани ‘’влашки” испитак је вероватно најстарији тип испитака. Датира још из времена пре доласка Римљана у ове крајеве. Овалног је облика и израђује се од меког дрвета, као што су јоха или топола.

Дрвени Испитак

Пластични испитак

У новије време све се више користи пластични испитак, који је округлог облика (тзв ”амерички испитак”).

Да би се традиционални начин испирања злата сачувао од заборава и туристички промовисао, сваке године се у оквиру манифестације ”Хомољски мотиви”  на обали Пека врши и демонстрирање испирања златоносног песка испитаком – на исти начин како се то радило и у далекој прошлости.

Испирање злата помоћу испитака може се лако научити, али колико год да сте вешти, потребна је и мала помоћ среће. У питању је изазов и незаборавна авантура за сваког ко жели да се на обалама тајанствене реке опроба у потрази за драгоценим жутим металом.

Галерија фотографија

  • Испирач злата
  • Испирање злата
  • Испирање злата на Пеку
  • Браћа Славољуб и Драгољуб Привуловић из Нереснице, легендарни испирачи злата на Пеку