Туристичка организација Кучево

Пећина Церемошња

Пећина Церемошња се налази на североисточним обронцима Хомољских планина, на надморској висини од 533 м, у подножју њиховог највишег врха, Великог штубеја (940 м). У близини је село Церемошња, по коме је пећина и добила име. За туристичке посете је уређена 1980. године. Укупна дужина до сада истражених пећинских канала је 775,5 м, док је дужина туристичке стазе 431м. Поред пећине се налази ресторан са традиционалном кухињом Хомоља.

Пећина ”Церемошња” је 2007. године добила статус Заштићеног природног добра (заштићено подручје – споменик природе) а Туристичка организација Кучево је одређена за њеног управљача. Пећина Церемошња је удаљена од Кучева 15 километара и до ње води асфалтни пут.

По богатству накита, пећина Церемошња је једна од најлепших у Србији. Позната је по великим дворанама које краси разноврстан пећински накит – сталактити, сталагмити, пећински стубови, драперије, окамењени водопади, галерије и тд.

Околина пећине је веома лепа. На растојању од само неколико километара туристи могу видети више занимљивих локалитета, као што су Бигар пећина, Голубањска пећина, водопад Сига, Велики штубеј – највиши врх Хомољских планина (940м), Животина воденица, Драгослављев салаш, итд. У близини је и пећина Равништарка.

Морфолошке особине

У морфоспелеолошком погледу у пећини ”Церемошња” издвајају се 5 природних целина:

  1. Улазни канал;
  2. Дворана ’’Арена’’;
  3. Понорска дворана;
  4. Андезитска дворана;
  5. Јужни канал;
  1. Улазни канал. Дугачак је 87 м и обухвата део од улаза у пећину до дворане ”Арена”. Улазни канал је сиромашан накитом.
  2. Дворана ’’Арена’’. То је највећа и најатрактивнија дворана Церемошње. Дворана је неправилно кружног обима и веома подсећа на амфитеатре старог Рима, тако да је име ”Арена” за њу врло прикладно.
    Дворана ''Арена'' северни деоШирина дворане креће се од 40-50 м, а висина од 20-24 м. Пећински накит у Арени је врхунског квалитета. Посебно се издвајају монументални облици:
  • ”На вечној стражи”- динамичан пећински стуб, који је и амблем Церемошње
  • ’’Водопад’’ – масивни калцитни каскадни стуб, висок преко 10м
  • ’’Лепа Влајна’’ – лепршави снежно бели стуб од кристалног, искричаво белог калцита који симболизује жену овог поднебља.
  • У близини је и сталагмит ”Младожења”, и чудно срасла два пећинска стуба ”Другови”.
    Укупна дужина система Арене износи 105м.
    Дворана ''Арена'' западни део
  1. Понорска дворана. У њу се улази из Арене кроз отвор у високом преградном драперијском зиду. Отвор је назван ”Двери”, јер веома подсећа на олтарске двери. Понорска дворана је добила име по левкастом понору који се у њој налази. Дворана је дугачка 36 м а широка 18 м. У мноштву накита, као раритет издваја се ”Распукла сфера – огромна полулопта од тракастог бигра, различито обојеног, испуцала и са одвојеним сферним комадима. Полупречник ове лопте креће се од 3,5 до 4,0 м.
    Дужина система Понорске дворане износи 99 м.
  2. Андезитска дворана. У њу се улази из Арене широким ходником. Име је добила по Андезиту, вулканској еруптивној стени, која је у основи читаве дворане. Дворана је елиптичног облика, дугачка 60 м а широка 15-20 м. У Андезитској дворани се налази неколико атрактивних група накита, при чему се издвајају ’’Крајпуташи’’- група необичних сталагмита. Посебно је привлачан снежно бели таванични накит.  Укупна дужина система Андезитске дворане је 76 м.
  3. Јужни канал је последњи део пећине Церемошње. Канал почиње на месту код Лепе Влајне у Арени, сиромашан је накитом али постоји известан број интересантних облика. Јужни канал је дугачак 107,7 м, а са кратким слепим каналима 172 м.
    На јужни канал се настављају два дугачка, нешто ужа источна канала. На крају првог од ова два канала је и излазни отвор из пећине.
    Туристичка стаза у Церемошњи је једносмерна, кружна, што пружа најповољније услове за туристичко коришћење пећине.

Климатске карактеристике

С обзиром да је пећина Церемошња пећина понорског типа и да је отворена, она трпи спољашње утицаје. У зимском периоду температура износи 6 степени а релативна влажност ваздуха 78% а у летњем периоду 72 % влажности. У Церемошњи нема струјања ваздуха.

Археолошке карактеристике

У пећини су пронађени остаци пећинског медведа који је живео пре око 100.000 година. Истраживање је извршио др Бранко Гавела.

Тајна пећине Церемошња

У пећину увире Стругарски поток и нестаје у пећинском понору. После 1. км подземног тока поново избија на површину као јако врело из оближње Бигар пећине. Претпоставља се да између ове две пећине постоји пећински систем дугачак неколико километара. Међутим, овде се мисли на данашњи, млађи речни хоризонт којим тече Стругарски поток, него на старији систем пећинских канала који је у прошлости излазио испод крашког облука на око 20-30 метара изнад Бигар пећине.

Уосталом, зна се да је на овом месту у прошлости постојао пећински улаз кога су мештани затрпали да у њега не би упадала стока.

Велики штубеј – највиши врх Хомољских планина (940 м) и околни видиковци

Пећина Церемошња се налази на обронцима планинског била званог Фик. Његова највиша тачка је Велики штубеј, највиши врх Хомољских планина (940 м. н. в.). На падинама Фика су и Бигар пећина, Голубањска пећина, затим водопад Сига…

Поглед на 'Велики штубеј' са узвишења изнад пећине Равништарка

Са Великог штубеја, а посебно са неколико видиковаца у близини (Чучек, Стењак…) пружа се незабораван поглед на планинске врхове источне Србије, равно Поморавље, таласасту Шумадију и врхове Јужних карпата у суседној Румунији.

Планинарска друштва редовно користе планинарску стазу пећина Равништарка – пећина Цереомошња која води преко Великог штубеја. Од када је за туристичке посете оспособљена пећина Равништарка, ово је једна од најпривлачнијих пешачко-планинарских стаза у Србији. Стаза је дугачка 14 км.

Галерија фотографија

  • Пећина Церемошња
  • Пећина Церемошња
  • Пећински накит из Понорске дворане
  • Амблем Церемошње - На вечној стражи