Letnjikovac kralja Aleksandra I Karađorđevića

Letnjikovac kralja Aleksandra I Karađorđevića se nalazi  u selu Neresnica, 6 km istočno od Kučeva, na magistralnom putu prema Majdanpeku i Negotinu. Objekat je u velikoj meri zapušten i zahteva temeljnu obnovu. Bez obzira na to, svakako ga vredi pomenuti, jer je nezaobilazni deo priče o zlatu koje se ispiralo u Peku.
Letnjikovac zauzima površinu od oko dva hektara. Ovu prostornu celinu čine dva skladno ukomponovana dela: urbani sadržaj i park.
- Urbani deo letnjikovca čini nekoliko zgrada:

• 1) Prijemna zgrada - nalazi se ispred glavnog ulaza u letnjikovac. Služila je za potrebe administrativnog osoblja.
• 2) Pomoćna zgrada - nalazi se desno od prijemne zgrade. Zgrada je služila za život i rad pomoćnog osoblja.
• 3) Kraljeva vila - centralna zgrada letnjikovca, koja je bila predviđena za boravak i odmor kraljevske porodice. Vila je smeštena duboko unutar letnjikovca, u podnožju  brda na koje se letnjikovac naslanja.
• 4) Radionica - zgrada u kojoj su obavljene aktivnosti u vezi održavanja bagera. Ova zgrada se nalazi sa druge strane seoskog puta.

- Park.  Centralni deo parka se nalazi između vile i prijemne zgrade. Od drvnih vrsta, dominiraju različite vrste četinara, i listopadno drveće, naročito lipa i kesten.

Istorija nastanka Kraljeve vile i letnjikovca

Početkom 30 - tih godina prošlog veka, kralj Aleksandar je postao većinski suvlasnik akcionarskog društva ‘’ Neresnica - Glogovica’’, koje je planiralo odpočinjanje intenzivne eksploatacije zlata iz zlatonosnog peska Peka. U tom cilju kupljen je bager pomoću koga je trebalo da se vrši iskopavanje peska, o čemu danas svedoče minijaturna rečna jezera u Neresnici. Radi nadgledanja radova, kralj je nameravao da češće dolazi u ovaj kraj, ali i zato jer je prepoznao diskretni šarm ovog podneblja.

Odlučeno je da se izgradi adekvatna zgrada sa pratećim sadržajima gde bi kraljevska porodica odsedala tokom svog boravka. Na žalost, atentat na kralja 9. oktobra 1934, tri dana pre puštanja u rad gigantskog bagera, prekinulo je kraljeve planove u vezi sa zlatom i letnjikovcem.
Letnjikovac je do 1947.godine bio u vlasništvu kraljevske porodice Karađorđević, kada im je ova, kao i ostala imovina, dekretom konfiskovana. U međuvremenu nije bilo adekvatnog održavanja, zbog čega je ceo kompleks vidno oštećen. Kada stupa na snagu Zakon o restituciji, rešiće se i imovinsko-pravni status letnjikovca. Bez obzira na ishod, Turistička organizacija opštine Kučevo očekuje da će letnjikovac biti u funkciji razvoja turizma opštine Kučevo.

Sam letnjikovac se nalazi u veoma lepom okruženju. Smešten je u podnožju severnih obronaka Homoljskih planina, na par stotina metara od Peka. U okolini letnjikovca u Pek se uliva pet bistrih planinskih rečica (Dubočka reka, Gložana, Komša, Bukovska i Ševička reka), od kojih svaka protiče kroz živopisne doline.
U neposrednoj blizini letnjikovca nalazi se novoizgrađena fabrika mineralne vode ''Duboka''. Jedan kilometar nizvodno, na ušću Bukovske reke u Pek, nalazi se i izvor ove mineralne vode sa česmom sa koje se mineralna voda može koristiti besplatno. Izvor je u okruženju nekoliko minijaturnih jezera nastalih pre oko 80 godina iskopavanjem zlatonosnog peska pored obale Peka.