Туристичка организација Кучево

Историја Кучева

Област Звижда у североисточној Србији са градом Кучевом као њеним центром, одвајкада је важила за рударски крај. Та чињеница је у многоме одредила и историју Кучева и његове околине.

Старо Кучево

Људи су у овим крајевима живели од прадавних времена. Ипак, интензивнији живот почиње у време када се за производњу оруђа и оружја све више користи метал уместо камена, односно са преласком из каменог у бронзано доба.

- Бронзано доба. У периоду око 2000 година пре н. е. у околини данашњег Кучева почиње прерада бакарне руде.

- Гвоздено доба. У периоду од 1000 до 800 година пре н.е. све више се користи гвожђе.

- Средина I века нове ере. Долину Пека освајају Римљани. Са њиховим доласком почиње интензивно вађење и прерађивање руда у сливу Пека. Цар Хадријан је и лично посетио рударско насеље Кучајна 128. године н.е. у којем је имао своје златне руднике. У Кучајни су постојале и ковачнице, у којима је вероватно кован новац из времена овог цара са натписом Метаllа Pincesiа (печки метали). У близини Кучајне, на месту где се налази данашње Кучево, постојао је град који се звао Гудускум. Добијено злато, сребро и гвожђе из Кучајне и околине, складиштено је у овом утврђеном граду. Гудускум је био насеље рудара, војних ветерана и римских чиновника у коме се одвијао интензиван градски живот.

- Средином III века, када су Римљани изгубили рударске басене у Шпанији, Британији и Дакији, данашњој Румунији, бројни рударски стручњаци пребачени су у ове области. Почиње интензивно да се развија велико рударско насеље ”Краку лу Јордан” на ушћу реке Бродице у Пек, 15 км. источно од данашњег Кучева.

- Византија (Источно  римско  царство).  Ствара се 395. године н.е. на рушевинама римске империје. Цар Јустинијан је обновио експлоатацију рудног богатства овог краја а у Гудускуму су се задржале велике војне јединице. Међутим, најездом Авара крајем V века, Гудускум је разорен до темеља.

- VI XII век. Власт је, барем формално, држала Византија. Арабљански географ из X века Масудиа, помиње оближњу Кучајну под именом Класанин, описујући је као велико рударско и трговачко место.

-XIII век. Овим просторима су завладали Угари. Краљ Ладислав IV је 1273. године поставио извесног Грегоријуса за бана ,,области Кучева и Браничева,,. За историју Кучева ово је значајно, јер је то први историјски помен имена Кучево. На рушевинама римског Гудускума почиње да се развија и варошица под именом Кучево. Краљ Милутин 1282. године припаја овај крај средњовековној српској краљевини, а област и место су задржали име Кучево.

- XIV век. У Раваничкој повељи кнеза Лазара из 1378. године, и област и место се називају другим именом. Област се помиње као Звижд а насеље као Крушевица. У суседној Кучајни постојала је велика ковница новца и оружја. И касније, за време деспота Стефана Лазаревића рудници у околини Кучева били су активни о чему сведоче и писма Дубровчана где се Кучево помиње као Куцеу.

- Отоманска империја. Са падом Смедерева 1459. године, српска деспотовина губи своју аутономију и Турци су завладали и областима око Кучева. У Браничевском тефтеру (скраћени назив за поименични попис покрајине Браничево из 1467. године), Турци су задржали име Звижд, као назив за област, што се задржало све до данас. У Кучајни је постојала ковница турског новца, све до XVII века, када су Турци одлучили да затворе све ковнице новца у Империји, осим централне у Цариграду.

- Владавина кнеза Милоша. Кнез ће месту додати реч Горња, да би се разликовала од Доње Крушевице у Браничеву.

- Крај XIX века. Народна скупштина Краљевине Србије ће 1886. године Горњу Крушевицу поново назвати старим именом Кучево. Предлог за промену назива дао је познати историчар и путописац Милан Ђ. Милићевић, а на одлуку скупштине пресудно је утицао његов кум Стојан Новаковић, утицајни српски научник и државник. Од тада Кучево више није мењало име.

- Почетак XX века. Почиње обнова рударства у долини Пека. Наиме, једно енглеско акционарско друштво је 1903. године код Нереснице поставило први багер за испирање златоносног песка, а до 1908. године на Пеку су монтирана још четири таква багера. Ови багери су уништени за време и после Првог светског рата. Нови, велики багер, монтираће се у јесен 1934. године као власништво предузећа ”Нересница – Глоговица”, чији је највећи акционар био краљ Александар I Карађорђевић. Међутим, три дана пре него што је багер почео са радом, краљ Александар је убијен у Марсеју (09. 10 1934). Багер је радио све до почетка рата 1941. године. По завршетку рата, багер је кратко време радио, да би 1955. године био демонтиран и продат као старо гвожђе предузећу ”Отпад” из Витеза у Босни и Херцеговини.

Старо Кучево 1919. година

- Период после Другог светског рата. У овом периоду Кучево брзо мења изглед и постаје урбани центар са развијеном индустријом, трговином и занатством. Железничка пруга, која је до Кучева изграђена пре рата, убрзо је изграђена све до Зајечара односно луке Прахово на Дунаву. Преко ње је успостављена веза са значајним рударским центрима – Мајданпеком и Бором. Међутим, од средине 80-тих година, почиње стагнација индустрије у држави, што се негативно одразило и на развој Кучева. Кучево су сустигли па и престигли околни градићи, којима је по много чему деценијама било узор урбане средине.

Данас, град на златоносном Пеку полако обнавља индустријску инфраструктуру а велики значај даје и развоју туризма за шта има добре предуслове.

Галерија фотографија

  • Црква у Кучеву 1922. године
  • Старо Кучево
  • Старо Кучево
  • Старо Кучево - Село Нересница