Туристичка организација Кучево

Дубочка пећина

Дубочка пећина је са својих 2.275 м, једна од најдужих пећина у Србији. Налази се на северу Звишке котлине, у подножју Звишких планина, на  супротном крају општинске територије у односу на пећине Цремошња и Равништарка. У атару је живописног села Дубока по коме је и добила име, у близини (700.м) локалног асфалтног пута Дубока – Раденка, око  8 км далеко од магистралног пута Кучево – Мајданпек – Неготин.

Улаз у Дубочку пећину

Пећина није уређена за организоване туристичке посете, али до ње се лако може стићи. Посебно је импресиван улаз, широк 25 метара и висок 20 метара. Главни пећински канал у свом почетном делу гигантских је размера ( широк до 40 м и висок до 31 м). Проходан је у дужини од 132 м,  докле допире и дневно светло, али је сиромашан накитом. Пећински накит се налази у удаљеним каналима, до којих се може доћи само уз адекватну спелеолошку опрему. Кроз пећину периодично протиче Понорска река. У омањој клисури у подножју пећине може се видети неколико необично лепих малих водопада.

Огроман пећински улаз, пространи улазни канал, као и допадљива околина, довољна су препорука за посету овој необичној пећини.

Дубочка пећина је од Кучева удаљена 20 км а од Београда 150 км.

Геоморфолошке и спелеолошке карактеристике

Дубочка пећина је речна, тунелска пећина кроз коју периодски протиче Понорска река. Спелеосистем Дубочке пећине састоји се од три целине:

–  Главни канал

–  Глиновити канал

–  Русаљкин канал

Укупна дужина Главног канала је 1.010 метара, Глиновитог канала 480, а Русаљкиног канала 580 метара, што укупно износи 1.870 метара. Са споредним каналима дугачким 405 метара, укупна дужина пећинског система Дубочке пећине износи 2.275 метара.

Главни канал

Главни канал има 4  дела:

  1. Део од улаза у пећину до Цвијићевог вира.

Дугачак је 132 м, широк до 40 м и висок до 31 м. Ово је дворана у облику џиновског хангара. Зидови и таваница су стеновити, местимично са саливима и бигреним облогама а дно дворане је каменито. Улазна дворана има дневно светло.

  1. Део од Цвијићевог вира до спајања са Глиновитим каналом.

У овом делу, Главни канал је дугачак 458 м, а са споредним каналима 516 м. У овом делу таваница је богатија накитом и то сталагмитима. Вир унутар главног канала назван је Биљанин вир да би се очувао спомен на народну светковину и вашар који су некада  одржавани испред улаза у пећину.

  1. Део од спајања са Глиновитим каналом до спајања са Русаљкиним каналом.

Овај део Главног канала дугачак је 265 м. У овом делу има мало пећинског накита. Пажњу привлачи «Балдахин», необичан салив у облику надстрешнице.

  1. Део од спајања са Русаљкиним каналом до понора – излаза из Главног канала.

Дужина овог дела Главног канала  је 155 м, а са споредним каналима, 172 м Осим кратких сталактита овај део Главног канала нема пећински накит.

Глиновити канал

Глиновити канал обухвата најстарију фазу у развоју спелеосистема Дубочке пећине. У овом каналу разликују се 4 целине:

  1. Глиновити канал до Бунара. Дужина овог дела канала је 430 м, од чега на споредне канале отпада 100 м. Таваница и зидови су обложени белим калцитом, сталагмитима и сталактитима. Пећински под је глиновит. Пажњу посебно привлачи «Царски престо», бела калцитна драперија која на једном месту потпуно преграђује канал.
  2. Сталагмитски канал. Дугачак је 80 м, а са споредним каналом 90 м. Карактеристичан је по многобројним сталагмитма по коме је канал и добио име. Интересантно је да сви сталагмити имају исту дебљину (10 цм), од подлоге па до врха.
  3. Дворана «Паклена гора». Дугачка је 33 м, широка 11 м и висока 20 м. Завршава се омањим отвором препуним белих кристалних стубова, сталактита и сталагмита, који је због своје лепоте назван «Царске двери». Уједно овај отвор представља улаз у дворану «Царска Ризница.
  4. Дворана «Царска ризница». Ова дворана је 37 м, широка до 22 м и висока 10 м. Ово је најлепши део Дубочке пећине. Дворана је крцата разноврсним пећинским накитом од снежно-белог искричавог калцита, са таваницом начичканом са хиљадама сталактита.

 

Русаљкин канал

Русаљкин канал је дугачак 380 м, а са споредним каналима 472 м. Представља другу, младју фазу спелеосистема Дубочке пећине. Овај канал је врло узан и низак, а његова ширина износи 2-3 м. На једном месту, по средини канала налази се зид од спојених белих сталактита и сталагмита испред кога  је  постоље висине 1 м  на којем се налази фигура, која личи на лице жене са смедјом косом. Фигура је названа Русаљка, по женама – Русаљкама, које су део једног чудног, митског обичаја по којем је село Дубока надалеко познато.

Археологија

Дубочка пећина је била станиште неолитског човека. У пећини су пронађене кости пећинског медведа, зуби динотеријума, коштане игле и друга људска оруђа.

Галерија фотографија

  • Дубочка Пећина
  • Дубочка Пећина
  • Дубочка Пећина
  • Дубочка Пећина
  • Водопад 'Лепеза' испод улаза у Дубочку пећину
  • Стаза према улазу у Дубочку пећину
  • Дубочка Пећина
  • Дубочка Пећина